Napustili smo Njujork pijani 2. februara rano ujutru. Nakon 15 dana na vodi i 6 na brodu konačno smo stigli do obale Afrike.
Jednog jutra sam ubio slona u pidžami. Kako je dospeo u moju pidžamu nikada neću saznati.
Nemam nikakve predrasude. Mrzim svakoga podjednako.
Nikada ne zaboravljam lica, ali u tvom slučaju rado ću napraviti izuzetak.
Pre nego što počnem sa govorom, imam nešto važno da kažem.
Žašto bih se brinuo o potomstvu? Šta je potomstvo ikada uradilo za mene?
Poslao sam klubu telegram: “Molim vas prihvatite moju ostavku. Ne želim da pripadam klubu koji prihvata mene kao člana.”
Smatram da je televizija vrlo edukativna. Svaki put kada neko upali televizor, ja odem u drugu sobu i čitam knjigu.
Nameravam da živim zauvek, ili umrem pokušavajući.
Za svoj izgled može da zahvali svom ocu. On je plastični hirurg.
Dobio sam mozak četvorogodišnjaka. Kladim se da mu je drago da ga se otarasio.
Proces koji je vodio od amebe do čoveka, filozofima se činio kao očigledan napredak, mada, da li bi se ameba složila sa tim nije poznato.
Nikada ne ostavljaj za sutra ono što možeš da uradiš i prekosutra.
To su moji principi i ako ti se ne sviđaju… pa, imam druge.
Svako mora da veruje u nešto. Ja verujem da ću uzeti još jedno pivo.
To je ono cigansko: kad bismo imali brašna kao što nemamo masla, dobar bismo kačamak napravili.
Pravo prijateljstvo je kada uđete u njihovu kuću i vaš WiFi se poveže automatski.
29 poslednjih dana u mesecu je najteže.