Svaki rastanak izaziva u nama dvostruku iluziju. Čovek sa kojim se praštamo, i to ovako, manje-više zauvek, čini nam se mnogo vredniji i dostojniji naše pažnje, a mi sami osećamo se mnogo sposobniji za izdašno i nesebično prijateljstvo nego što u stvari jesmo.
Kada ste u zatvoru, dobar prijatelj će pokušati da vas izvuče. Najbolji prijatelj će biti u ćeliji zajedno sa vama i reći, “Dođavola, to je bilo zabavno”.
Svakome ću priznati pravo da me prevari, osim prijatelju.
Onaj ko je moj prijatelj, taj mi ne postavlja pitanja. Onom kome sam prijatelj, ja i nepitan kazujem ono što želi da zna.
Svako može da saoseća sa patnjama prijatelja, ali je neophodna veoma blaga priroda da saosećamo sa uspehom prijatelja.
Prijatelj je onaj koji vas poznaje, razume gde ste bili, prihvata šta ste postali, a i dalje vam, nežno, dozvoljava da rastete.
Prijateljstvo je kao novac, lakše ga je steći nego sačuvati.
Nemoj hodati iza mene; ja ne mogu voditi. Ne idi ispred mene; ja ne mogu pratiti. Samo hodaj pored mene i budi moj prijatelj.
Jezik prijateljstva nisu reči već značenja.
Jedini način da imaš prijatelja je da budeš prijatelj.
Pravo prijateljstvo nastaje onda kada je ćutanje između dvoje ljudi prijatno.
Ne treba mi prijatelj koji se menja kada se ja menjam i koji klima glavom kada ja klimam glavom; moja senka to radi mnogo bolje.
Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.
Svako će znati da vam kaže koliko ima koza i ovaca, ali ne i koliko ima prijatelja.